Kašalj
Treći po redu uzrok koji nas redovno natera da odemo lekaru
Kašalj je prirodni refleks koji disajne puteve i dušnik oslobađa nadražujućih
supstanci (na primer, polena koji uzrokuje alergiju), stranih tela
(recimo, ostataka hrane), virusa i bakterija (najčešće izazivača gripa
i gušobolje) i viška nosne sluzi. Nagon za kašljanjem nastaje u specifičnom
centru u mozgu (tako se i zove - centar za kašalj) koji u prisustvu
nadražujućih sastojaka ili sluzi daje organizmu znak da "katapultira
uljeze".
Kašalj se deli na suvi i vlažni (duboki, zreli). Prvi je prepoznatljiv
po jakim i učestalim napadima i u njemu nema sluzi. Buka koja pri
tom nastaje podseća na lavež psa. Zreli je dobio ime po visokoj
proizvodnji
sluzi koja se zvučno "pomera".
Suvi kašalj je karakteristični simptom zimskih bolesti. Najčešće
je pratilac gripa, ali i drugih bolesti izazvanih sezonskim
virusima.
Ponekad ga uzrokuju i bakterijske infekcije u početnoj fazi, na
primer laringitis.
Virusi
iritiraju sluzokožu koja oblaže disajne puteve. Nadražaj automatski
šalje poruku u centar za kašalj koji odgovara - rafalima.
Mehanizam vremenom stvara začarani krug. Prilikom svakog novog napada
sluzokoža disajnih puteva još se više nadraži, kašalj postaje
učestaliji i prodorniji, a upala se širi.
Terapija? Moguća tek kad nađemo lek protiv bolesti koja nas i
tera da kašljemo. Nekad treba polečiti i specifični simptom.
U ovom slučaju,
najefikasniji su sirupi: deluju na centre za kašalj i smanjuju
broj napada. Kodein je jedan od sastojaka koji se najviše koriste,
ali
stvara
naviku pa se čuva samo za najteže slučajeve. Kao zamena služi
dekstrometorfan bez neugodnih pratećih pojava.
Kako ga prepoznati
Kad je suvi kašalj uzrokovan gripom ili drugom sezonskom bolešću,
u roku od 1-2 dana pojavljuju se i drugi karakteristični simptomi.
U slučaju gripa, to su:
• visoka temperatura, preko 38 stepeni Celzijusa;
• kijanje i zapušeni nos;
• opšta slabost;
• bolovi u mišićima;
• gušobolja i glavobolja.
U slučaju sezonskih bolesti uzrokovanih drugim virusima simptomi
su blaži:
• temperatura koja ne prelazi 37,5;
• sasvim blaga malaksalost.
U slučaju bakterijskih infekcija mogu se javiti:
• gušobolja (ako je u pitanju upala grla);
• temperatura.
Ako je alergija:
• počinje kijanjem i peckanjem u očima, ali u težim
oblicima se nadraži sluzokoža disajnih
puteva, a onda sledi - kašalj;
• napad se najčešće događa n
a
otvorenom i ponavlja više puta u toku dana. Može da izazove
i žarenje iza grudne
kosti, što
nije nimalo
prijatno.
Reč stručnjaka
Evo kako je na važna pitanja o kašlju odgovarao imunolog i virolog
sa Medicinskog fakulteta Kornel u Njujorku dr Džon Mur.
• Je li tačno da kašalj ne smemo potiskivati?
- Tačno je. Nije važno šta će ljudi misliti o nama: dovoljno je
da stavimo ruku ispred usta. Vazduh koji izlazi kad kašljemo
može imati neverovatnu
brzinu od 1.000 kilometara na sat. To je tornado! Vratiti ga nazad
ne samo da je nemoguće već bi došlo i do oštećenja disajnih
puteva.
• Koliko može da traje?
- Najčešće nekoliko dana, koliko nam treba da ozdravimo od bolesti
koja ga je izazvala. Kod katara posle gripa ili bronhitisa,
kašlje se i po
15-20 dana. U slučaju alergija, kašalj se ori tokom cele polenske
sezone.
• Kada treba da se javimo lekaru?
- Ako ni posle 5 dana nema poboljšanja, potrebno je lekarsko
mišljenje kako bismo saznali uzrok i odmah preduzeli lečenje.
• Smeju li deca da piju lekove protiv kašlja?
- Pedijatri savetuju da se protiv suvog kašlja ne koriste
sirupi na bazi kodeina, sastojka koji nije dozvoljen
za mlađe od 12
godina. Oprezni su, međutim, i sa drugim aktivnim
principima protiv kašlja.
Najbolje
je kad prođe - sam.
• Kako sebi olakšati muke?
- Održavanjem odgovarajućeg stepena vlage u stanu,
pogotovo kad radi grejanje. Idealna sobna temperatura
je 22-23
stepena, a spavamo
s
uzdignutom glavom, na dva jastuka ili na stomaku,
kako nas sluz ne bi terala da
kašljemo dok spavamo. Ne bi trebalo pušiti ili
boraviti u zadimljenim prostorijama.
IZVOR
|
