Alergijska
kijavica
POLEN
Počela vladavina polena
Alergijska kijavica je najčešća alegijska bolest na svetu, ali ako
od polena ne možete da pobegnete, ima pouzdanih načina da sebi
olakšate
život
Možda ili sigurno, ali svakako pouzdanije od toplijeg vremena
i prvog prolećnog sunca dolazak ovog godišnjeg doba najavile su kijavica,
svrab u nosu, suzne oči, kašalj, škripa u grudima, glavobolja, osećaj
slomljenosti i umora.
Sezona
alergija, posebno alergijske kijavice je uveliko počela i pacijenti
već opsedaju lekarske ordinacije.
- Alergijska kijavica je najčešća alergijska bolest u svetu.
Trenutno
probleme ljudima zadaje polen drveća, kreće ubrzo sezona polena
trava, mada ambrozija već počinje mnoge da muči.
Od
maja meseca pa do kasne jeseni, poleni drže pod svojom "vlašću" i
decu i starije, praktično sve koji su (pre)osetljivi na polen. Pacijenti
koji već godinama od toga pate i znaju za dijagnozu, dobro znaju i da
najmanje 7 do 15 dana pre pojave prvih simptoma treba da počnu da uzimaju
terapiju. Jer, to je u suštini najbolja i najefikasnija prevencija alergijske
bolesti.
Oni
kod kojih se simptomi sada prvi put jave obavezno treba da zatraže
savet lekara. Najgore je čekati da alergijska kijavica sama
od sebe prođe - kaže profesorka dr Mirjana Bogić, direktorka Klinike
za alergologiju Kliničkog centra Srbije.
Prvo i osnovni pravilo za prevenciju alergije je da pobegnete
od onoga na šta ste alergični. Kako to uglavnom nije moguće
postoje i neka
osnovna pravila kako da sebi olakšate život: stanove, posebno
spavaće
sobe alergične
osobe ne treba da provetravaju danju nego noću, i to od 22 sata
do zore kada je koncentracija polena u vazduhu najmanja.
Zatim,
danju
kada se
vraćate s posla ili iz šetnje pred vratima stana treba dobro
da istresete kosu i odeću da ne bi polenova zrna uneli u kuću.
I
kućne ljubimce
posle šetnje treba obavezno iščetkati.
Veliku grešku prave ljudi koji misle da će, na primer, s alergijskom
kijavicom organizam sam da se izbori.
To
nije dobro. Jer, poručuju stručnjaci, organizmu treba pomoći kako
pogoršanje
ne bi dovelo
do oštećenja sluzokože
koje će kod sledećeg reagovanja biti još teže. Terapija
je i kod nas na niovu kao u razvijenom svetu, primenjuje se inhalaciona
terapija, sprejevi za nos, pumpice, masti, tablete.
Terapiju,
naravno, niko
ne bi trebalo da uzima na svoju ruku već isključivo u
dogovoru s lekarom.
Valja imati na umu da alergijska kijavica, napominje profesorka
Bogić, nije kozmetska bolest. To je prava bolest koju
je i Svetska zdravstvena
organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak
bronhijalne astme.
Postavljanje dijagnoze je veoma jednostavno. Kod nas se,
objašnjava alergološkinja dr Zorica Plavšić, primenjuju apsolutno sve
dijagnostičke metode koje se i u svetu koriste - kožni test i kod dece
i kod odraslih, analiza krvi, ili određenih specifičnih belančevina
u krvi ukoliko postoji pozitivna reakcija na ambroziju.
Ako
je u pitanju rinitis ili alergijska astma obavljaju se i dodatna ispitivanja.
Osim
genetske predispozicije na alergiju utiču i brojni drugi faktori,
i ne može sa sigurnošću da se kaže koji su glavni krivci za veliki
porast
broja alergičnih osoba, i to od beba do ljudi sa 70 i više godina.
IZVOR
|
